• Садржај

  • Биографија
  • Глумачки рад
    
    

    - Позоришне представе

    - ТВ емисије

  • Иконописни рад
  • Читаоница
  • Контакт

Термин глумац записан је на једној минијатури која је украшавала наш познати средњовековни рукопис „Александрида“ (роман о Александру Великом) из 14. века. То је најстарији нама познати запис израза за позоришног уметника који је и данас у употреби.

На истој минијатури записан је и други назив за глумца: прескалник, који се налази и у најстаријим средњо- вековним изворима (то су најчешће Црквени правни кодекси у којима су прописана правила за вернике).

У рукописима из 13. и 14.века има и других израза за глумце: мим, шпилман (немачки назив за средњо- вековног глумца), скомрах (руски: скоморох), сви- ралник, игралник и други. Већ из ових назива види се карактер пучког световног средњовековног позоришта које је на јавним местима, дворовима и вашарима увесељавало публику импровизованим текстовима, мимичким радњама, игром, свирком и песмом.

Сматра се да српски термин глумац потиче од опште- словенског корена гхлоу, што значи смејати се, шалити се, играти.

Осим овог паганског позоришта, у средњем веку је постојало готово у целој Западној Европи и Византији црквено позориште које је, у самим црквама или пред улазом у цркву (у портама) приказивало „мистерије“ и „миракуле“, тј. комаде са библијским темама. О овој врсти позоришта у нашим крајевима нису нађени никакви трагови у старим изворима, па се сматра да није ни постојало. Нису нам познати ни ближи подаци о глумцима. они су анонимни, као и већина средњовековних сликара, вајара и архитеката.

Тек у 16. веку налазимо име нашег првог познатог глумца Радоја Вукосалића, у писму Али-бега Павловића којим извештава Дубровчане да им шаље своје глумце да их увесељавају о празницима.