Термин глумац записан је на једној минијатури која је украшавала наш познати средњовековни рукопис „Александрида“ (роман о Александру Великом) из 14. века. То је најстарији нама познати запис израза за позоришног уметника који је и данас у употреби.
На истој минијатури записан је и други назив за глумца: прескалник, који се налази и у најстаријим средњовековним изворима (то су најчешће Црквени правни кодекси у којима су прописана правила за вернике).
У рукописима из 13. и 14.века има и других израза за глумце: мим, шпилман (немачки назив за средњовековног глумца), скомрах (руски: скоморох), свиралник, игралник и други. Већ из ових назива види се карактер пучког световног средњовековног позоришта које је на јавним местима, дворовима и вашарима увесељавало публику импровизованим текстовима, мимичким радњама, игром, свирком и песмом.
Сматра се да српски термин глумац потиче од општесловенског корена гхлоу, што значи смејати се, шалити се, играти.
Осим овог паганског позоришта, у средњем веку је постојало готово у целој Западној Европи и Византији црквено позориште које је, у самим црквама или пред улазом у цркву (у портама) приказивало „мистерије“ и „миракуле“, тј. комаде са библијским темама. О овој врсти позоришта у нашим крајевима нису нађени никакви трагови у старим изворима, па се сматра да није ни постојало. Нису нам познати ни ближи подаци о глумцима. они су анонимни, као и већина средњовековних сликара, вајара и архитеката.
Тек у 16. веку налазимо име нашег првог познатог глумца Радоја Вукосалића, у писму Али-бега Павловића којим извештава Дубровчане да им шаље своје глумце да их увесељавају о празницима.
Copyright (c) 2011 nadezdamirkovic.in.rs. Design by Marcony.